SEDUM (Sedum)

      Sedumi su pokrivači tla, niskog su rasta i obilatog cvetanja.
      Ne bih znala da pričam karakteristike svih seduma ali mogu da ispričam štošta o sedumu koji mi imamo. U pitanju je pokrivač tla visine svega 2-3 cm. Listici su mu veoma nežni, na dodir ,,mesnati,, i oni su baš takvi da bi zadržavali u sebi vodu i zato ova biljka spada u sukulente i ne trazi zalivanje a visak vode moze da je i ubije. Dosta brzo se siri i može da se koristi u cvetnjacima umesto trave. Kod nas uspeva izmedju voćaka i ruža i lepo izgleda, kao da je taj deo travnjaka prekriven mahovinom (sa veće udaljenosti odaje takav utisak). Biljka nije zahtevna i što je jako bitno, zimootporna je tako da sa njom baš nemate mnogo obaveza.
     Na jesen je prekrije sneg i kao i sve ostalo, deluje kao da je i  nema, ali sa proleća ona počinje da se zeleni, zgušnjava i izgleda baš prelepo dok je na leto gusto prekrivena žutim cvetićima i sve izgleda kao jedan veliki tepih.
Postoji znatan broj raznih seduma ali ja sam odlučila da predstavim ovaj naš. :)

Objavila      Jojo

MUŠKATLE (Pelargonium)

    Muškatle su svima poznate. Postoji bezbroj boja ovog cveta, od klasične crvene pa do raznih šatiranih, od stojećih, polu-padajućih, pa do visećih vodopada.
   Muškatle se lako razmnožavaju i uzgajaju.
    U toku zime drže se na nešto hladnijem mestu i manje se zalivaju, u tom slučaju će izgubiti svoj lep žbunast rast ali to nije ništa strašno jer u proleće, kada prodje opasnost od mrazeva, iznose se napolje i drastično orezuju (može čak i na jednu trećinu ukupne visine) da bi mladim izbojcima ponovo postale žbunaste i bujne a ne izdžigljale u visinu.
    Da bi obezbedili novo i uvek bujno cvetanje bitno je da  uvek otkidamo precvetale cvetove i tako osvežavamo biljku.
    Jedan od osnovnih mitova o muškatlama jeste da vole jako sunčane pozicije. To nije istina, potvrdili su svi u našoj porodici. Ja već dve godine gajim muškatle na terasi na severnoj strani gde ni u jedno doba dana nema direktne sunčeve svetlosti već je uvek senka ali je svetlo, i one uspevaju odlično, uvek bujno cvetaju i ukrasuju žardinjere zajedno sa Begonijama. Prednost ove pozicije je što lišće ne gubi boju i uvek daje lep kontrast sa raznobojnim cvetovima. Moja mama ih drži u polusenci drveća gde im kroz redju krošnju drveća dopiru sunčevi zraci ali opet nema direktnog prženja i njima je fantastično.

Što se razmnožavanja tiče i to je jednostavno. Najbolje u proleće uzmete sa biljke koja vam se sviđa reznicu dužine 10 - tak cm. Uklonite donje listove a ostavite par gornjih (zavisno kakva vam je reznica) i sve te zglobove na kojima su bili listovi a koji su sad uklonjeni uronite u zemlju za cvece. Saksijice sa reznicama postavite u senku/polusenku i cekate dok ne vidite mlade izdanke. Kada vidite nove listiće znači da je biljka primljena.
    Saksije sa reznicama drzite u polusenci/senci da bi biljke bolje cuvale vlagu dok se ne prime. Kada se prime možete da ih prebacite na željeno mesto.
    Uživajte u lepom cvetu sve do u kasnu jesen...

                                                                                                 Objavila Jojo

KLEMATIS (Clematis)

   Klematis spada u grupu puzavica i u pitanju je višegodišnja biljka veoma otporna na zimu. Postoji jako mnogo vrsta Klematisa i svi imaju prekrasno cveće. Za njegovo penjanje potreban je oslonac oko koga će ova biljka da mota svoje listove i tako se veoma čvrsto drži.
    Klematis raste 2-4 m i cvetovi mu mogu biti veoma različite veličine.
   Ovo je listopadna biljka i uglavnom se veoma drastično orezuje u kasnu jesen. Što se tiče orezivanja, Klematisi se svrstavaju u tri grupe.
    U prvu grupu spadaju Klematisi koji se orezuju veoma malo, samo ono što je potrebno jer daju cvetove na starim, prošlogodišnjim granama.
    U drugu grupu spadaju Klematisi koji se orezuju na polovinu svoje visine jer cvetaju i na prošlogodišnjim granama a i na ovogodišnjim izbojcima.
    U treću grupu spadaju oni koji se orezuju na 20-30 cm od tla jer cvetaju samo na ovogodišnjim izbojcima.       Orezivanje Klematisa je veoma bitno jer se tako podstiče stvaranje novih korenovih pupoljaka i bokorastiji rast.
    Klematisi mogu da se sade na sve četiri strane sveta, takodje mogu da se sade i u saksije ali ta saksija treba da bude adekvatne veličine, znači, što veća - to bolje.
    Ono što je takodje poznato kod ove biljke jeste da voli da joj ,,glava,, bude na suncu a ,,noge,, u hladovini pa je pogodno u okolini Klematisa posaditi neke niske vrste koje će da mu obezbede tu hladovinu...

   Na narednim fotografijama ćemo da vam pokažemo vrste koje su trenutno kad nas u cvatu a posle u galeriji možete da vidite i ostale lepotice koje imamo :)

                                                                                        Objavila    Jojo

FORZICIJA (Forsythia)

Forzicija je dobila naziv po engleskom botaničaru Forsythu.

U pitanju je rano cvetajući grm koji daje obilje zlatno žutih cvetova još pre listanja. Da bi cvetala u svom punom zamahu trebalo bi joj obezbediti sunčane pozicije ali takođe cveta i u polusenci ali nešto manjim intenzitetom.

Kao što rekoh u pitanju je grm čije su grane duge i povijene na dole, i kao takva, Forzicija izgleda najlepše ali joj treba i najviše prostora. Takođe može i da se formira kao ograda ili neka druga manja forma, orezivanjem, ali kao što sam već pomenula, ipak je najlepša kad je pustite da se pokaže u punom sjaju.

Forzicija se najčešće razmnožava reznicama. Reznice treba uzimati posle cvetanja, u kasno proleće.

Sam žbun nije mnogo zahtevan i preporučujemo ga i početnicima koji tek započinju izgradnju svog malog biljnog carstva.

Objavila Jojo

JAPANSKA DUNJA (Chaenomeles superbia)

Japanska dunja je najčešće baštensko drvce ali može da se gaji i u dovoljno velikim saksijama.

Najlepše uspeva na jako osunčanim pozicijama i tada daje najviše cvetova još pre nego što lista, ali takođe uspeva i na nešto zasenčanijim pozicijama. Cveta u rano proleće još pre listanja.

Orezuje se nakon precvetavanja i lako trpi orezivanje tako da je pogodna za razne forme. Može da se gaji kao malo drvce a i kao veliki žbun.

Japanska dunja se lako razmnožava a to je najčešće novim mladim sadnicama koje ovo drvce daje u velikom broju iz korenovih pupoljaka.

Ovo nije zahtevna biljka pa je preporučujem i početnicima. Ako je sadite u bašti ne morate brinuti ni o zalivanju jer odrasle biljke odlično podnose letnje vrućine. Naravno, tek zasađenu mladu biljku moraćete da zalivate ali nemojte da preterujete. Povremeno je dohranjujte.

Srećna sadnja :)

Objavila Jojo

AFRIČKA LJUBIČICA (Saintpaulia)

Afrička ljubičica je svima poznat cvetak. Na žalost čini mi se da kod nas nekako uvek postoji ograničen broj boja, bar u prodaji. Kolekcionari su već nešto drugo.

Ono što je karakteristično za ovu svima znanu biljčicu jeste da ne voli puno vlage i ne voli da je prži direktno sunce. Naime uvek je zalivajte sistemom odozdo, da upija vodu iz tanjirića, kada osetite vlagu ispod prstiju kada dodirnete zemlju, znači da je zalivanju kraj a sledeće zalivanje nastupa tek kad se zemlja potpuno isuši.

Povremeno je prihranjujte a ona će vas u toku čitave godine radovati novim cvetanjem.

Afrička ljubičica ne voli direktno sunce već jasnu svetlost i uspevaće čak i na severnim prozorima. Ako je bude pržilo direktno sunce listovi će izgubiti boju i izgledaće spaljeno.

Objavila Jojo