MUŠKATLE (Pelargonium)

    Muškatle su svima poznate. Postoji bezbroj boja ovog cveta, od klasične crvene pa do raznih šatiranih, od stojećih, polu-padajućih, pa do visećih vodopada.
   Muškatle se lako razmnožavaju i uzgajaju.
    U toku zime drže se na nešto hladnijem mestu i manje se zalivaju, u tom slučaju će izgubiti svoj lep žbunast rast ali to nije ništa strašno jer u proleće, kada prodje opasnost od mrazeva, iznose se napolje i drastično orezuju (može čak i na jednu trećinu ukupne visine) da bi mladim izbojcima ponovo postale žbunaste i bujne a ne izdžigljale u visinu.
    Da bi obezbedili novo i uvek bujno cvetanje bitno je da  uvek otkidamo precvetale cvetove i tako osvežavamo biljku.
    Jedan od osnovnih mitova o muškatlama jeste da vole jako sunčane pozicije. To nije istina, potvrdili su svi u našoj porodici. Ja već dve godine gajim muškatle na terasi na severnoj strani gde ni u jedno doba dana nema direktne sunčeve svetlosti već je uvek senka ali je svetlo, i one uspevaju odlično, uvek bujno cvetaju i ukrasuju žardinjere zajedno sa Begonijama. Prednost ove pozicije je što lišće ne gubi boju i uvek daje lep kontrast sa raznobojnim cvetovima. Moja mama ih drži u polusenci drveća gde im kroz redju krošnju drveća dopiru sunčevi zraci ali opet nema direktnog prženja i njima je fantastično.

Što se razmnožavanja tiče i to je jednostavno. Najbolje u proleće uzmete sa biljke koja vam se sviđa reznicu dužine 10 - tak cm. Uklonite donje listove a ostavite par gornjih (zavisno kakva vam je reznica) i sve te zglobove na kojima su bili listovi a koji su sad uklonjeni uronite u zemlju za cvece. Saksijice sa reznicama postavite u senku/polusenku i cekate dok ne vidite mlade izdanke. Kada vidite nove listiće znači da je biljka primljena.
    Saksije sa reznicama drzite u polusenci/senci da bi biljke bolje cuvale vlagu dok se ne prime. Kada se prime možete da ih prebacite na željeno mesto.
    Uživajte u lepom cvetu sve do u kasnu jesen...

                                                                                                 Objavila Jojo

KLEMATIS (Clematis)

   Klematis spada u grupu puzavica i u pitanju je višegodišnja biljka veoma otporna na zimu. Postoji jako mnogo vrsta Klematisa i svi imaju prekrasno cveće. Za njegovo penjanje potreban je oslonac oko koga će ova biljka da mota svoje listove i tako se veoma čvrsto drži.
    Klematis raste 2-4 m i cvetovi mu mogu biti veoma različite veličine.
   Ovo je listopadna biljka i uglavnom se veoma drastično orezuje u kasnu jesen. Što se tiče orezivanja, Klematisi se svrstavaju u tri grupe.
    U prvu grupu spadaju Klematisi koji se orezuju veoma malo, samo ono što je potrebno jer daju cvetove na starim, prošlogodišnjim granama.
    U drugu grupu spadaju Klematisi koji se orezuju na polovinu svoje visine jer cvetaju i na prošlogodišnjim granama a i na ovogodišnjim izbojcima.
    U treću grupu spadaju oni koji se orezuju na 20-30 cm od tla jer cvetaju samo na ovogodišnjim izbojcima.       Orezivanje Klematisa je veoma bitno jer se tako podstiče stvaranje novih korenovih pupoljaka i bokorastiji rast.
    Klematisi mogu da se sade na sve četiri strane sveta, takodje mogu da se sade i u saksije ali ta saksija treba da bude adekvatne veličine, znači, što veća - to bolje.
    Ono što je takodje poznato kod ove biljke jeste da voli da joj ,,glava,, bude na suncu a ,,noge,, u hladovini pa je pogodno u okolini Klematisa posaditi neke niske vrste koje će da mu obezbede tu hladovinu...

   Na narednim fotografijama ćemo da vam pokažemo vrste koje su trenutno kad nas u cvatu a posle u galeriji možete da vidite i ostale lepotice koje imamo :)

                                                                                        Objavila    Jojo